КО СВЕ ГМИЖЕ? – ИСТРАЖИВАЊЕ У ПАРКУ
Кратак опис
У оквиру пројекта „Ко све гмиже?“, најстарија узрасна група, васпитача Татјане Миливојчевић и Бранке Благојевић, из вртића „Ђурђевак“, наставила је своје истраживање у непосредном окружењу вртића.
Полазећи од дечје заинтересованости за жива бића која сусрећу у свом окружењу, овога пута деца су пожелела да истраже земљиште у оближњем парку и потраже глисте. Занимало их је где глисте живе, шта се налази испод површине земље и да ли временске прилике утичу на њихову појаву.
Заједно са васпитачима, деца су истраживала земљиште - копала, посматрала, упоређивала и разговарала о ономе што су уочила. Иако глисте нисмо пронашли, истраживање је отворило нова питања и подстакло децу да своја претходна искуства повежу са новим сазнањима.
Уочивши да је земља веома сува, деца су закључила: „Није уопште било кише“, а затим повезала кишу са појавом глиста: „Глисте воле кишу.“ У земљишту смо пронашли стврднуту земљу око тунела, као и рупице за које су деца претпоставила да би могле бити трагови кретања глиста. Тако је оно што је у почетку изгледало као неуспешна потрага постало прилика за постављање претпоставки и планирање новог истраживања.
Нашу пажњу је, међутим, привукао један неочекивани сусрет - гуштер. У тренутку када смо га угледали, гуштер се уплашио и одбацио реп. Деца су пажљиво посматрала необичну појаву: реп се и након одвајања од тела померао. Покушавајући да објасне оно што виде, деца су закључила да су за његово кретање заслужни „мишићи“.
Овај непланирани догађај постао је снажан подстицај за даље учење, разговор и истраживање. Уместо да се истраживање заврши проналаском очекиваног, једно неочекивано откриће отворило је простор за нова питања и интересовања.
На основу онога што су запазила, деца су предложила да се вратимо у парк након кише и поново потражимо глисте. Тако су сама предложила наредни корак у истраживању и прилику да своју претпоставку провере кроз ново непосредно искуство.
Истраживање се наставило и током повратка у вртић. Две девојчице су поново угледале гуштера, али је он брзо побегао. И овај кратки сусрет показао је колико су деца постала пажљива према живом свету у свом окружењу и колико пажљивије посматрају природу након што је она постала предмет њиховог заједничког истраживања.
Ова активност је у духу концепције „Године узлета“, у којој дете учи кроз односе, игру, истраживање и непосредно искуство. Деца су била активни учесници процеса: постављала су питања, износила претпоставке, истраживала, посматрала, разговарала, тумачила запажања и предлагала наредне кораке. Улога васпитача била је да препозна и подржи дечју иницијативу, обезбеди услове за истраживање и заједно са децом гради простор за нова питања и сазнања.
Највреднији резултат овог истраживања није био проналазак глисте, већ дечје искуство да питање може да покрене истраживање, да претпоставка може да се проверава и да нас једно откриће може одвести до новог питања. Наше истраживање се зато наставља.
После следеће кише – враћамо се у парк!
Полазећи од дечје заинтересованости за жива бића која сусрећу у свом окружењу, овога пута деца су пожелела да истраже земљиште у оближњем парку и потраже глисте. Занимало их је где глисте живе, шта се налази испод површине земље и да ли временске прилике утичу на њихову појаву.
Заједно са васпитачима, деца су истраживала земљиште - копала, посматрала, упоређивала и разговарала о ономе што су уочила. Иако глисте нисмо пронашли, истраживање је отворило нова питања и подстакло децу да своја претходна искуства повежу са новим сазнањима.
Уочивши да је земља веома сува, деца су закључила: „Није уопште било кише“, а затим повезала кишу са појавом глиста: „Глисте воле кишу.“ У земљишту смо пронашли стврднуту земљу око тунела, као и рупице за које су деца претпоставила да би могле бити трагови кретања глиста. Тако је оно што је у почетку изгледало као неуспешна потрага постало прилика за постављање претпоставки и планирање новог истраживања.
Нашу пажњу је, међутим, привукао један неочекивани сусрет - гуштер. У тренутку када смо га угледали, гуштер се уплашио и одбацио реп. Деца су пажљиво посматрала необичну појаву: реп се и након одвајања од тела померао. Покушавајући да објасне оно што виде, деца су закључила да су за његово кретање заслужни „мишићи“.
Овај непланирани догађај постао је снажан подстицај за даље учење, разговор и истраживање. Уместо да се истраживање заврши проналаском очекиваног, једно неочекивано откриће отворило је простор за нова питања и интересовања.
На основу онога што су запазила, деца су предложила да се вратимо у парк након кише и поново потражимо глисте. Тако су сама предложила наредни корак у истраживању и прилику да своју претпоставку провере кроз ново непосредно искуство.
Истраживање се наставило и током повратка у вртић. Две девојчице су поново угледале гуштера, али је он брзо побегао. И овај кратки сусрет показао је колико су деца постала пажљива према живом свету у свом окружењу и колико пажљивије посматрају природу након што је она постала предмет њиховог заједничког истраживања.
Ова активност је у духу концепције „Године узлета“, у којој дете учи кроз односе, игру, истраживање и непосредно искуство. Деца су била активни учесници процеса: постављала су питања, износила претпоставке, истраживала, посматрала, разговарала, тумачила запажања и предлагала наредне кораке. Улога васпитача била је да препозна и подржи дечју иницијативу, обезбеди услове за истраживање и заједно са децом гради простор за нова питања и сазнања.
Највреднији резултат овог истраживања није био проналазак глисте, већ дечје искуство да питање може да покрене истраживање, да претпоставка може да се проверава и да нас једно откриће може одвести до новог питања. Наше истраживање се зато наставља.
После следеће кише – враћамо се у парк!
Датум вести
10/09/2026
Вртић на који се вест односи
Ђурђевак
Галерија
