Вашари у нашој установи се одржавају годинама у назад. У последњих неколико година, ови вашари попримили су обележје хуманитарних. Ове године, вашари су одржани у периоду између 5. априла и 11. априла у једанаест сеоских група, два приградска објекта и седам градских објеката. Сав приход од продаје био је намењен девојчицама Милици Васиљевић и Луни Пилиповић, а један део новца сакупљен у вртићу „Бубамара‟ је уплаћен на рачун наше суграђанке Наташе Недић.

Протеклих дана се вредно радило да би тезге на вашару биле попуњене разним рукотворинама: шареним јајима, држачима за шарена јаја, украсним корпицама, честиткама, цвећем, вуненим магнетима, пилићима и ћурићима од пустоване вуне, кокама од пластичних чаша, перја и папира, накитом од макарона, медењацима, бресквицама, слаткишима... У изради ускршњих украса, коришћени су разни неструктуирани, природни материјали који су набављени, у главном, у сарадњи са родитељима. Деца су имала могућност да експериментишу разним ликовним техникама и материјалима, а уједно и да развијају заједништво и сарадњу. Осим деце, васпитача и медицинских сестара-васпитача, у припреми ускршњих вашара активно су учествовали и родитељи деце.

У сеоским срединама, прикључили су се и помогли: Удружење жена „Десанка Максимовић‟ из Шашинаца, Удружење жена „Мартинчанке‟, Пољопривредно газдинство Стојнић из Мартинаца, породица Траљић из Шуљма, школе из Салаша Ноћајског и Чалме. Подршку вашару у „Ђурђевку‟ пружили су и чланови МК „Срем‟, грађевинска фирма „Бор АД‟, родитељ Милош Марковић. У овом објекту је Ивана Марковић која се бави уметничком фотографијом, дошла на идеју да фотографише децу и сав новац од продатих фотографија је донирала.

Вашари су протекли у радосној и веселој атмосфери, а вртићи су потсећали на велика, шарена јаја, на радост деце и свих посетилаца. Тезге су биле крцате „робом‟, декорисане са пуно љубави, па муштерије нису могле да одоле оваквој понуди. Продавци су били расположени, распевани, мотивисани осећајем да неком помажу, испуњени задовољством, па су неуморно хвалили своје производе, објашњавали како се користе, продавали их, ценкали се... Ношена таквом атмосфером, на питање баке колико шта кошта, девојчица из Ноћаја је одговорила: „Узмите шта желите, а дајте колико можете!‟ Једна друга девојчица, из Салаша Ноћајског, дала је пример хуманости тако што је донела ситнину коју је сакупљала у својој касици и поклонила га. Предшколци из Мартинаца су били мотивисани да продају што више украса, па су са нестрпљењем сваки час запиткивали своју васпитачицу колико су новца сакупили и да ли је то довољно за лечење... У „Маји‟ су деца продавала са толико љубави и жара, да се при крају вашара, када је робе понестало, јавила идеја да се прода и кутија у којој се сакупљао новац. У „Маслачку‟ су се ценкали око дрвене тацне јер су деца сматрала да она много вреди и зато су јој дали име „скупоцена тацна‟. Вешти продавац из „Чуперка‟ је привлачио пажњу посетилаца вичући: „'Ајмо, 'ајмо, треба нам још пара, купите нашу робу, треба још пара да се девојчице излече...‟

Деца из „Ланета‟ су са својим васпитачицама направила вашар у центру Мачванске Митровице, а деца из „Лептирића‟ су своје рукотворине продавала на пијаци. Ово су биле одличне идеје како да се привуче што више заинтересованих и да се прода што више производа. Такође, украшен са пуно укуса и шаренила, хол објекта „Звездица‟ је био премали да прими све заинтересоване.

Равноправно уз своје старије другаре, стајала су и деца из свих јаслених група наше установе. Већина њих се по први пут укључила у овакве активности које их полако уводе у сазнање шта је то хуманост. Исти циљ спајао је сву децу из „Пчелице‟, а ми одрасли би могли много да научимо од њих.

Иако нам време у ком живимо намеће неке нове приоритете и вредности, треба да се боримо да сачувамо веру у изистинске вредности: хуманост и емпатију. Бити хуман и великодушан, топао и осећајан су особине које су данас потребне више него икад. Једном стечен осећај за друге, постаје навика која се тешко губи. Судећи по понашању деце и њиховим личним чиновима и делима, васпитачи и медицинске сестре-васпитачи наше установе не морају да брину коме остављају овај свет: он је у сигурним рукама, у рукама деце која су способна да помогну и саосећају са другима.