У оквиру научног скупа посвећеног проучавању драмског стваралаштва за децу и младе, одржаног у Тузли 18.10.2025., представљени су радови који су обухватили широк спектар тема – од анализе поетских и наративних поступака у савременим драмским текстовима, до питања њихове рецепције, превођења и примене у образовној пракси. Скуп је окупио ауторе и истраживаче из Србије, Босне и Херцеговине и региона, који су својим излагањима допринели продубљивању теоријског и педагошког разумевања дечје драме. Нашу установу је представљала васпитачица Татјана Миливојчевић.

У преподневном делу конференције представљена су истраживања из области дидактике и инклузивне праксе. Лејла Овчина и Вилдана Пећенковић говориле су о месту драмских текстова у читанкама за разредну наставу, док је Бојана Удовичић анализирала улогу драмског текста у инклузивном образовању. Амра Имширагић је у свом раду указала на специфичности комуникације у драмским текстовима намењеним деци оштећеног слуха, истакавши значај покрета и знака као средстава изражавања. Даница Столић изложила је компаративну анализу садржајних и формално-стилских компоненти у антологијама драмских текстова за децу и младе, док је Kатарина Kекић говорила о развоју и значају тих антологија у савременој педагошкој и књижевној пракси. Након излагања уследила је дискусија у којој су учесници разменили запажања о критеријумима вредновања и селекције драмских текстова за децу.

У наставку програма, Смарагда Kлино представила је истраживање о интермедијалности и адаптацији драмских текстова у дечјем театру, филму и анимацији, док је Драгана Павловић Рибаћ анализирала проблем превођења дечје драме на примеру текста „Супермиш“ Оливере Оље Јелкић, указујући на изазове преноса културних и језичких специфичности.

Поподневни део конференције обележила су излагања посвећена драмском опусу Душана Радовића и естетичким питањима савремене драме за децу. Даница Столић говорила је о драмским поступцима у причама за децу овог аутора, анализирајући његове стваралачке механизме и сложену наративну структуру. Татјана Миливојчевић у раду „Дечија перцепција драмског текста ‘Маза’ Душана Радовића“ представила је резултате истраживања о начину на који деца доживљавају и разумеју Радовићев драмски израз, указујући на значај емоционалне и симболичке димензије његове поетике. Миливоје Младеновић у свом излагању осврнуо се на проблем манифестација кича у савременој српској драми и позоришту за децу, док је Агота Виткаи-Kучера анализирала функцију сонгова као наративног инструмента у дечјим позоришним представама.

Kонференција је завршена дискусијом у којој су сумирани закључци о савременим токовима драмског стваралаштва за децу, његовим естетским, образовним и друштвеним функцијама. Учесници су истакли потребу за континуираним истраживањем и повезивањем теоријске мисли са педагошком и уметничком праксом. Након затварања конференције, у хотелу „Мирис дуња“ уприличен је опроштајни ручак и испраћај гостију.

Овај скуп још једном је потврдио да је драма за децу и младе релевантно и сложено поље истраживања, у којем се преплићу уметност, педагогија и хуманистичке науке, отварајући простор за нова читања и приступе савременом дечјем стваралаштву.