У једном малом месту, где се свако „добар дан“ изговара с осмехом, а деца се знају по имену, већ годинама траје једна лепа традиција. Уочи новогодишњих празника, мештани Дивоша знају да ће на својим кућним праговима угледати најдраже госте – децу из вртићке групе „Змајеви“, који са својом васпитачицом Слободанком Цицом Грчић шире празничну чаролију на један посебан начин.

Са рукама пуним честитки и украса које су сами израдили, Змајеви обилазе своје комшије, продавнице, пошту, амбуланту, Дом културе, школу и све оне који чине живот овог села. Сваком поклону претходи дечји осмех, искрено „Срећна Нова година!“ и оно што највише греје – пажња.

Ова новогодишња шетња није само леп гест. То је слика васпитно-образовног рада који не остаје затворен у зидовима вртића, већ живи у заједници. Деца тиме уче да је лепо обрадовати друге, да празници нису само дарови, већ и блискост, време, топла реч. Деца осећају да су важна, да могу да усреће неког, да су део нечега већег од себе.

Истовремено, мештани, многи већ навикнути на дечје кораке уочи празника, дочекују Змајеве са радошћу, веома емотивно. За старије који живе сами, тај тренутак значи више од речи. За оне који раде, значи предах и осмех. За све – значи наду.

Улога васпитача у оваквим активностима је ненаметљива, али суштинска. Заједно са децом, они промишљају, стварају и граде искуства која остају за цео живот. Подржавају дечје идеје, негују љубазност и подсећају све нас да васпитање није само учење – већ заједничко живљење вредности.

Шетња Змајева Дивошом је симбол оног најлепшег што једна установа може да буде – мост између детета и света око њега. А докле год тај мост буде био грађен срцем, биће и осмеха, и честитки, и малих руку које куцају на врата, не тражећи ништа – већ доносећи све.