Новембарски дани у вртићу „Бубамара“ – школа, протекли су у знаку креативности, заједништва и богатог учења кроз игру. Деца и васпитачи искористили су дарове јесени на најлепши начин, кроз низ активности које су повезале природу, уметност и породицу.

Рођење „Јесенка“

Све је почело истраживањем. Деца и васпитачице су током шетњи по околини вртића вредно сакупљали кестење и разнобојно лишће. Тај природни материјал, уз украсне бундеве које су васпитачице донеле, постао је инспирација за вајарску радионицу. Мале руке су од пластелина вајале бундеве, бојиле их и аранжирале. Круна ове активности била је стварање чаробне изложбе на светлећем столу, где су се спојили јесењи плодови и дечји радови. Тако је настао „Јесенко“ – инсталација која је у собу унела сву топлину и лепоту јесени.

„Шеширијада“ – понос на лицу и глави

Један од најемотивнијих догађаја била је, на велику радост деце, „Шеширијада“ под називом „Весели јесењи шешири“. Ова активност је представљала диван пример сарадње вртића и породице, јер су деца и родитељи имали заједнички задатак да код куће направе шешире од јесењих плодова. Сваки шешир је био прича за себе – доказ маште, труда и заједнички проведеног времена.

Васпитачи су у вртићу организовали ревију за најбољи шешир, али у овој игри није било губитника – сва деца су за свој труд добила медаље. Понос којим су носили своје креације био је немерљив. Шетња у околини вртића, где су поносно показали своје лепе шешире, измамила је осмехе пролазника и испунила дечја срца срећом.

Поклон за памћење: „Јежева кућица“

Као посебан поклон у оквиру Новембарских дана, васпитачице Драгана В., Сенка Ј. и Рената К. припремиле су и извеле за децу представу „Јежева кућица“. Овај класични дечји комад показао се као пун погодак. Деца нису била само публика; радо су се укључивала у представу, одговарала на питања и заједно са ликовима пролазила кроз авантуре. Кроз причу о Јежурки Јежићу, деца су на најбољи могући начин научила важне поуке о дому, пријатељству и поштењу. Њихово одушевљење и разумевање приче најбоље се видело у каснијим ликовним радовима, где су пренели своје утиске о ликовима и њиховом понашању.

Ове активности савршено осликавају принципе Нових основа програма. Оне нису биле изоловани догађаји, већ део животног ткива вртића. Почевши од дечјег истраживања природе (скупљање лишћа), преко уметничког изражавања и игре (вајање, „Јесенко“), дошло се до јачања кључног партнерства са породицом („Шеширијада“). Коначно, кроз позоришну представу коју су реализовале саме васпитачице, деца су добила прилику да кроз уметност уче о етичким вредностима. На овај начин, вртић је заиста постао место живљења, игре и учења, где су деца, васпитачи и родитељи заједно стварали, славили и расли.