У последње време суочени смо са новом врстом кризе, коју нико од нас раније није доживео, а која провоцира одређене страхове , код сваког од нас.

Реч је о појави пандемије Коронавируса, Ковид-19.

Како је присуство ове кризе све веће и дуже, она утиче на функционисање како сваког појединца, тако и породице. Код већине родитеља присутна је потреба да заштите децу од стреса и анксиозности, којима су и сами изложени, па се у последње време све чешће јављају питања како да објаснимо деци ову новонасталу ситуацију , а да их при томе ослободимо страхова.

У актуелној ситуацији, деца ће неретко бити збуњена и тешко схватити шта чују на телевизији, или од одраслих, у породици, тако да могу постати појачано осетљива на осећања страха, стрепње и туге.

Обзиром да деца примећују и осећају све промене, које се дешавају у породици, свакако им треба објаснити ситуацију, на начин за њих прихватљив. Из тог разлога је потребно да родитељи са децом имају отворен разговор, који ће помоћи да деца разумеју ситуацију и превазиђу, или ублаже страхове. Обавите разговор са дететом у ком ћете му пружити потребне информације о ситуацији која се дешава, користећи језик који дете разуме           ( једноставан речник прилагођен узрасту детета). Информације које дајете детету потребно је да буду тачне. Деци предшколског узраста , потребно је, једноставним језиком, без пуно детаља, објаснити да су се неки људи разболели од новог вируса и да се он може пренети када смо близу неког ко је болестан и кија и кашље у нашем присуству, или се љубимо и рукујемо са њим.

Објасните деци да је због тога важно да се не виђамо са много људи, да се трудимо да не стављамо прсте у уста и не додирујемо често лице, очи , нос, јер онда вирус може са руку да уђе у наше тело.

Уколико дете дође код вас узнемирено, јер је чуло да од вируса људи умиру, започните разговор од тога шта је дете чуло и како је то доживело, а потом можете детету објаснити да вирус различито делује на различите људе и да углавном погађа старије.

Важно је напоменути да деца препознају емоције својих родитеља и упијају родитељске реакције. Због тога је важно да, пре него што обавите разговор са дететом, проверите своје емоције. Уколико сте ви веома узнемирени (а што је потпуно у реду, у датим околностима), неопходно је да се прво побринете за себе, јер је неминовно да ће се ваше емоције прелити и на вашу децу.

Како бисмо ублажили сопствене страхове важно је да размишљамо на конструктиван начин о томе шта је то што можемо да учинимо за себе и своју породицу.

Деца се често плаше смрти (пре свега смрти родитеља и блиских особа), зато је важно да поручите детету да сте ви предузели све мере да до тога не дође.

Пре него што обавите разговор прилагођен њиховом узрасту, посматрајте њихове реакције како бисте сагледали ниво њихове анксиозности. Да бисте ублажили њихове страхове покажите им како да заштите себе и своје другаре ( како да перу руке, кашљу, хране се)

Важно је да дете зна да сте ви одговорни за њега и да ви о њему бринете, како би се оно уз вас осећало сигурно.

Пажљиво слушајте своје дете. Сазнајте колико већ зна и шта је то што га плаши.

Потрудите се да атмосфера буде пријатна и омогућите свом детету да опуштено разговара. Покажите детету да га пажљиво слушате тако што ћете му посветити пуну пажњу.

Веома важно правило, које родитељи треба да знају, је да увек треба да буду искрени са својом децом. Искрено објасните детету зашто сте код куће. На сва дететова питања одговарајте што једноставније и разумљивије, без превише драматизације, али немојте негирати сопствену анксиозност, јер деца то осећају.

Не заборавите редовну рутину, на коју су деца научила- деци је то потребно, јер их умирује, зато се побрините да се рутина одржи.

Искористите карантин за игру са својом децом. Претворите дневне активности у игру, укључите децу у кућне послове ( наравно у складу са њиховим узрастом), забављајте се и уживајте са својом децом. Осигурајте им довољно времена и простора за спонтану игру, играјте друштвене игре, научите децу нешто што ви волите да радите читајте им приче, или причајте......

Превише гледања телевизије , може да појача страхове код деце, обзиром да деца некада не могу да разликују слике на екрану од стварности, зато им пружите прилику да се играју и опуштају.

Веома важно је имати на уму чињеницу да деца имају право на истините информације , а родитељи треба да их сачувају од невоље и стреса. Основни услов за то је да се ви осећате добро. Зато брините о себи.

                                                                                     Психолог

                                                                         Весна Константиновић