Једног кишног дана, на путу до вртића, наша сестра Цеца је срела два мала пужа. Донела их је у групу у папирној кеси. Упознали смо два нова другара, додиривали смо их опрезно и сазнали да имају рогове који се увлаче у додиру са нашим прстићима, да су „балави“, да се споро крећу и да могу да се пењу уз зид. Оно тврдо што носе на леђима, то је њихова кућица коју носе свуда са собом и лако се увлаче у њу. Ово је био повод да од малих и великих конструктора градимо наше куће. У изградњи наших кућа, користили смо и картонске кутије и столице, а од стиропора смо направили прозоре.

Родитељима су се допале наше кућице, па су се укључили у даљу изградњу, доносећи још кутија и полица. Старе мајице које су припадале татама, навлачили смо на један део кућица које смо претворили у дом наших омиљених играчака корњаче Корне, куце Лазе и маце Цице.

Трагали смо за одговорима од чега све кућа може да се направи. Сазнали смо да постоје мајстори који камионом довозе песак и цигле, па је то била прилика да се поиграмо песком.

Девојчица Ј. је донела у кутији своја два љубимца: корњаче Хорнија и Хорну. Деца су мазила корњаче, сазнала да се и оне споро крећу, а Ј. нам је објаснила да и корњача носи своју кућу на леђима, баш као и пуж. Дечак Н. је био одушевљен љубимцима, па им је поклонио своју дуду.

Организовали смо шетњу у околини вртића где се налази позната продавница за кућне љубимце. Осим што смо видели шта се све продаје за кућне љубимца, уочили смо и разне врсте кућица за животиње: кућице за мачке, псе, птице...

У јутарњу рутину која подразумева читање бајки и прича, уврстили смо „Три прасета“. Кроз ту бајку, деца су сазнала да куће могу да се праве, поред цигле, од сламе и дрвета. То нам је дало идеју да осмислимо просторну целину са три кућице које су направљене од сламе, прућа и цигле. Деца су их пипкала, стискала, гуркала, упоређујући њихову тежину, односно коју могу најлакше да помере. А да би угођај био потпун, као становнике тих кућа, убацили смо три прасета: Гилета, Милета и Рилета. Деца се радо задржавају у овој просторној целини, оживљавајући ликове и карактере ова три другара.

У наредном периоду планирамо да позовемо родитеље и другаре из других јаслених група како би им приказали наша сазнања и заједнички прославили затварање пројекта. За ову прилику, планирали смо да остваримо сарадњу са васпитачицом Татјаном Миливојчевић која ће нам направити лутке три прасета, са мамом (чије је дете сада већ одрасло а боравило је у нашој групи) која за нас прави аудио књигу „Три прасета“, и са њеним сином Василијем, који је ишао у „Цврчак“, а који ће илустровати ту причу.