У оквиру пројекта „Како је настала планета Земља?“, деца најстарије групе објекта „Маја“, заједно са васпитачицама Јеленом Лакетић и Драганом Шимоњик, кроз разноврсне и подстицајне активности истражују настанак планете Земље, промене њеног изгледа током времена, као и начин живота диносауруса – када су живели, како су изгледали и због чега су изумрли.

На самом почетку, деца су методом каширања израдила моделе планете, а затим их обојила – представљајући Земљу у време њеног настанка и Земљу у доба диносауруса. Упоређивали су моделе, мерили их и уочавали сличности и разлике, како у изгледу планете, тако и међу различитим врстама диносауруса.

Осмислили су и реализовали игру „Изгубљени диносаурус“, у оквиру које су креирали мапу са симболима које су пратили. Простор собе организовали су у складу са мапом, чиме су развијали просторну оријентацију, просторно планирање, апстрактно мишљење кроз разумевање симбола, као и способност решавања проблема. Игра је значајно допринела и развоју социјалних и комуникационих вештина.

У инспиративно осмишљеном простору, деца развијају идеје, експериментишу, истражују, планирају стратегије и доносе закључке. Уз помоћ светлећег стола за игре светлости и сенке, имала су прилику да манипулишу фигурама диносауруса, посматрају њихове сенке, уочавају везу између светлости и дужине сенке, препознају облике и опцртавају контуре животиња. На овај начин подстакнута је природна дечја радозналост и интересовање за природне појаве.

Интересовање за науку и открића до којих су дошли палеонтолози подстакло је формирање археолошког налазишта у радној соби. Деца су, у улози научника, проналазила и истраживала „остатке диносауруса“, чиме су развијала истраживачки дух и разумевање научног процеса.

Пратећи различите научне теорије о изумирању диносауруса, истраживали смо једну од њих – активацију вулкана. Вођена инструкцијама васпитачица, деца су извела експеримент и израдила сопствени модел вулкана, посматрајући реакцију и разговарајући о последицама природних катастрофа.

Кроз све ове активности, простор вртића трансформисан је у подстицајно и истраживачко окружење које деци нуди слободу избора, мишљења и откривања. Деца су подстакнута да буду „мали истраживачи“ који активно учествују у креирању сопственог знања, док је улога васпитача усмерена на пружање подршке, вођење процеса учења и постављање отворених питања.